Литургија пређеосвећених дарова може се, без икаквог претеривања, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужења. У неким старим богослужбеним рукописима позната је као „Литургија Четрдесетнице”.
У ствари, то је служба која најбоље симболизује ово свештено доба године, вријеме поста и у суштини то није права Литургија него уобичајено вечерње коме се придодају одређене молитве и прозбе узете из литургија преко којих се припремамо за Свето причешће. Суштина ове службе крије се у самом њеном имену: „Литургија пређеосвећених дарова”.
Према томе, она се разликује од литургија Св. Јована Златоуста и Св. Василија Великог, у којима се савршава Евхаристија, приношење и освећење Светих дарова. У току „Литургије Велике четрдесетнице” приносимо „пређеосвећене”, тј. Свете дарове који су већ освећени на претходној Литургији. Ови Свети дарови приносе се како бисмо имали прилику да се њима причестимо и осветимо.
У току Великог поста, пуна Литургија служи се само суботом и недјељом док се Литургија пређеосвећених дарова служи сриједом и петком првих шест седмицâ Велике четрдесетнице; у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, Велики уторак и Велику сриједу.
У суботу, 18. фебруара 2023 године, у 9 часова, служиће се заупокојена Литургија и помен за упокојене. Можете донети жито (кољиво) са именима Ваших ближњих, који су се упокојили у Господу.
Са светима упокој Христе душе слугу Твојих…
Водећи бригу о свим људима, а према речима из Св. Писма да су ”У Христу Исусу сви живи”, Црква је установила посебне дане када се сећамо наших драгих покојника а ти дани се називају Задушнице. Задушнице увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На дан задушница се иде у Цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито. Пошто су гробови наших предака далеко у Отаџбини и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у Цркву, где се служи помен.
Житонас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.
Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: „Ја сам светлост свету.“ Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Вјечнаја памјат…
Даће и подушја се не дају да се „нахрани“ покојник, односно, да душа његова „једе“, него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојник. Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.
Важно је поменути да је најважнији помен за преминуле Проскомидија која се савршава на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлебова (просфора). Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што преведено значи – Исус Христос побеђује.
Вађење честица из просфоре на проскомидији
Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: „У склопу Свете Тајне Евхаристије – Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси“. Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у Цркви.
Празнична вечерња ће се служити у четвртак, 26. јануара (18ч), а Св. Литургија у петак 27. јануара (9ч).
За Савиндан ове године нам у госте долази црквени хор „Свети Сава“, који поје при храму Св.Саве у Крагујевцу.
Први наступ ће имати у суботу 28. јануара на Литургију у храму у Тороду. Након Литургије у парохијском дому ће се одржати пригодна светосавска свечаност. Деца ће извести програм који су припремили а хор ће отпевати пригодан програм. Деци ће бити подељени светосавски пакетићи а након тога ће бити послужена славска трпеза.
Исти дан од 16 часова у храму на Фјелу у Драмену ћемо служити вечерње богослужење након кога ће отпочети свртосавска прослава са спремљеним програмима и поделом пакетића. Освештаћемо славски колач и жито и послужити се славским ручком.
У недељу 29. јануара у храму Св. Василија у Ослу хор ће певати на светој Литургији а по завршетку ће извести пригодан програм.
На иницијативу парохије ”Св.Василије Острошког” , а уз покровитељство српског удружења ”Српске Круне”, у току је оформљавање Српске библиотеке у просторијама Српског духовног – и културног центра у Пошгруну. За почетак имамо један број доступних књига, претежно писаца новијег времена. У будућности се надамо активном прикупљању штива како највећих, тако и оних мање познатих српских писаца. Како би обогатили фонд књига, од непроцењиве би вредности биле донације и наших људи који живе у Телемарку и околини, а који желе да поклоне књиге нашој новооформљеној библиотеци. У почетку би се базирали само на српске писце или штива штампана ћириличним писмом, а временом би се проширили и на стране ауторе чији су наслови преведени на српски језик.
Примарни циљ отварања библиотеке јесте да се приближи познавање српске књижевности, историје и културне баштине, као и да познати српски писци буду читани у дијаспори. Такође ако има заинересованих за волонтерско вођење библиотеке или пак неко ко има искуства са радом у библиотеци или је само поштовалац српске књижевности, да нам се јаве .
Сви заинтересовани донатори и приложници за Српску библиотеку могу да се јаве на е-пост : post@srpskakruna.no ili udruzenjesrbasrpskakruna@gmail.com
Унапред хвала на подршци и сарадњи
Српска Православна Црква ”Свети Василије Острошки” Oslo
Желели би да наставимо са реновирањем нашег храма у Брумундалу. Одмах након куповине, пре скоро две године, опремили смо богослужбени део и у њему одржали много богослужбених сабрања.
Прошле године смо избушили бунар и средили део струјне инсталације.
Ове године би требало прилагодити хигијенски део нашим потребама и актуелним прописима. Одвојити тоалет од кухиње и средити кухињу. Осим тога асфалт испред улаза је много оштећен.
Од ове године су државне дотације верским заједницама преполовљене и да би ово успели да урадимо потребна нам је и материјална помоћ парохијана.
Позивам све који могу и желе да материјално учествују за наставак сређивња нашег богослужбеног објекта.
Средства могу да се уплате на рачун 3000 18 83948 (Det serbiske ortodokse kirkesamfund i Norge) или путем випса на број 587926.
Обавезно навести за Брумундал приликом уплате на рачун.
Члан ЦО, Петар Нинков
с благословом архијерејског заменика о. Душана Раковића
Шта је за нас Свети Василије? Шта је за нас било који други свети? Често се Црква Христова и свети у Цркви доживљавају на један погрешан начин. Магијски. Па људи долазе са својим проблемима или жељама у намери да их на брзину разреше. Небројено пута се то и десило. Нарочито поред кивота Светог Василија Острошког кроз кога Христос пројављује милост и љубав према нама. Јер Христос је тај који Василија чини Светим. И не само Светог Василија него и сваког другог светог. Светост није својство наше природе. Светост је дар. Дар од Бога. Дар нама људима. Свети Василије није био ништа другачији од нас. Вероватно је телесном снагом био и слабији од већине. Човек од крви и меса. Са свим бригама и невољама које могу да снађу човека. Али он је своје слабо (људско) биће усмерио ка Богу и Бог му је дао снагу. У потпуности се остварио као човек и постао свети. Свети Василије је живи доказ Божије љубави према човеку. И тако већ ево 350 година.
Блажене успомене драги учитељ и отац Радован Биговић је дао одговор на питање како се постаје свети:
„Светост је дуго векова, посебно код источно-хришћанских народа била не само црквени и религиозни идеал већ и друштвени идеал, и то најдубљи друштвени идеал. Код источно-православних народа је увек био идеал свети патријарх, свети монах, свети епископ, свештеник, свети народ, свети владар, свети писац. Једноставно, светост је била она категорија која је прожимала све поре свеукупног људског живота. Да ли је данас тако? Наравно да није. Коме данас пада на памет да се потруди да његово дете, рецимо, буде светитељ? Данас постоје неки други идеали, потпуно супротни светости. И у суштини, то има за последицу разарање сваке заједнице и сваког заједништва. Јер свети Божији људи су управо они људи који побеђују себичност и егоизам, грех у себи, који нису приковани ни за шта што је од овога света, већ потпуно живе по вољи Божијој а не по вољи људској.
Данашњи човек управо говори супротно, да треба живети у складу са природом, да су суштина свеукупног нашег живота и темељ и друштва и културе и свега – људска права. Иако знамо, да је пала људска природа управо и узрок разарања људског достојанства. Да би се управо поштовала и људска личност и људско достојанство за чим вапи савремени човек није довољно и није могуће ако се само велича људска природа и она глорификује. Напротив! Треба ту природу преобразити, и променити, и припитомити… А то је могућа само Христом.
Нигде тако, као у Острогу, није остварен онај идеал о коме и данашњи свет говори: плурализам, мултиконфесионалност, мултирелигиозност… Све се то пропагира. Поштовање људских права и свега другог, а нигде тога у пракси нема. Имамо у пракси да нико не може ни са ким, да се распада свака заједница, да свако настоји да некога искористи за оно за шта му је потребан и да га онда отпише. А на Острог ко год да је дошао, које год био вере, млади или стари, доживели би благодат и силу и нестворене енергије Божије. Доживели би неко искуство које нигде нису друго могли да осете и доживе, доживели би исцељење и преображај.“
Зато се данас молимо Светом Василију Острошком, да његовим заступничким молитвама Господ нам свима подари више међусобне љубави и бриге једних за друге. Да наша срца отворимо једни за друге…да гледјући лице туђе видимо лице Христово, да језике обуздамо, да покажемо узајамну бригу, труд и љубав…да поделимо оно што имамо јер је све дар од Бога…да Јеванђељем живимо…и светост неће бити ништа необично ни страно ни недостижно…јер ће нас Господ препознати као ближње своје и достојне сународнике Светог Василија Острошког, слава му и милост!
Ова веб локација користи колачиће за побољшање вашег искуства. Овде се увек можете вратити и променити подешавање. ПодесиПрихватамНе прихватам
Подешавање колачића
Политика "колачића"
Ова веб локација користи колачиће за побољшање вашег искуства током навигације по веб локацији. Колачићи који су по категорисани као неопходни се чувају у вашем прегледачу, јер су неопходни за рад основних функционалности веб странице. Поред ових, користимо и колачиће треће стране који нам помажу у анализи и разумевању начина на који користите ову веб страницу. Ови колачићи биће смештени у вашем прегледачу само уз ваш пристанак. Увек имате могућност искључивања ових колачића. Одустајање од неких од ових колачића може имати утицаја на ваше искуство прегледања ове веб локације.
Потребни колачићи су апсолутно неопходни за веб страницу како би правилно функционисала. Ова категорија укључује само колачиће који осигуравају основну функционалност и безбедносне карактеристике веб странице. Ови колачићи не чувају никакве личне податке.
Сви колачићи који можда нису нарочито потребни да би веб локација функционисала и користе се за прикупљање личних података корисника путем аналитике, огласа и осталог уграђеног садржаја, називају се непотребним колачићима. За покретање ових колачића, обавезан је ваш пристанак.
