Почеци битисања српске заједнице у Норвешкој датирају још од времена Другог светског рата, када је један број Срба који су били у логорима Норвешке, остао ту и да живи. Други талас био је долазак наших људи на привремени рад са простора Јужне Србије, Ужица и Сомбора седамдесетих година прошлог века. Међутим организовања верске заједнице није било све до 1992. када је основана парохија Св. Василија Острошког, благословом Његовог Преосвештенства епископа британско-скандинавског г. Доситеја а заслугом г-дина Слободана Урдешића и још неколико људи који су чинили ЦО парохије. У почетку је било доста потешкоћа, превнствено због малог броја чланова. Главни проблем било је довођење сталног парохијског свештеника тако да су богослужења повремено одржавана. Парохију су у том периоду опслуживали свештеници из Шведске: о. Драган Мијаиловић, о. Милан Гардовић и други. Службе су се одржавале у изнајмљеној грчкој цркви. Такво стање је било све до 2001. године када се повећао и број Српског живља, који су населили Норвешку након ратних дешавања у Хрватској и БИХ. Тада је на парохију дошао о. Драган Предић. У народу је остао упамћен као изузетан мисионар, који је обилазио кампове по Норвешкој, где су се налазили Срби који су чекали да добију пребивалиште. У време његовог управљања парохијом, покренуто је издавање часописа Светило. Након три године, на парохију је дошао о. Вајко Спасојевић који је био иницијатор за куповину прелепог здања у коме се данас одржавају богослужења. Од 2008. до 2009. године за пароха је постављен о. Тимотеј (Косановић), у чије време је парохија постала богатија за још један храм у Пошгруну, који је посвећен Св. Кирилу и Методију. Од 2010. године парохију опслужује о. Горан Босић.